OD DRUGE HIRURÅ KE KLINIKE DO KLINIKE ZA VASKULARNU I ENDOVASKULARNU HIRURGIJU
Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KliniÄkog centra Srbije (KVEH-KCS) nastavlja bogatu tradiciju Druge hirurÅ¡ke klinike, ustanove u kojoj su sa neznatnim zakaÅ¡njenjem u odnosu na vodeće svetske centre izvoÄ‘ene prve operacije srca i krvnih sudova na prostoru bivÅ¡e Jugoslavije i koja stoga s pravom važi za kolevku srpske kardovaskularne hirurgije. Istovremeno, Klinika je stekla renome vrsne hiruÅ¡ke Å¡kole i „fabrike“ medicinskih kadrova svih profila.
Zgrada u kojoj se Klinika danas nalazi sazidana je pre viÅ¡e od 100 godina, na prelazu XIX u XX vek, u vreme vlade Kralja Aleksandra Obrenovića, sa namenom da služi kao ginekoloÅ¡ka bolnica i porodiliÅ¡te. ProÄelje zgrade i danas krasi balkon sa kojeg je narodu trebalo da se obrati Kraljica sa nesuÄ‘enim prestolonaslednikom (Slika 1. VenÄana fotografija Kralja Milana i Kraljice Drage Obrenović iz 1900. godine).
Po zavrÅ¡etku Drugog svetskog rata, novembra 1946. formirana je ÄŒetvrta hirurÅ¡ka klinika za ratnu hirurgiju, smeÅ¡tena u paviljonima koji su se nalazili na mestu sadaÅ¡nje Poliklinike KCS. Za upravnika je postavljen glavni hirurg Glavne vojne bolnice u Beogradu, pukovnik dr Vojislav K. Stojanović (1906–1991). Dekretom Saveta Medicinskog fakulteta od 17. februara 1947. Klinika za ratnu hirurgiju je proglaÅ¡ena nastavnom bazom Medicinskog fakulteta, sa docentom drV. Stojanovićemna Äelu.
Reorganizacijom hirurških klinika i nastave hirurgije od 12. aprila 1951. Klinika je dobila novi naziv, pod kojim je u sledećim decenijama stekla slavu: Druga hirurška klinika. Godine 1966. klinika je iz „paviljona“ preseljena u adaptiranu zgradu starog porodilišta (Slika 2. Ispred „nove“ zgrade, krajem 1960-ih: profesor dr V. Stojanović [u], sa saradnicima), gde je ostala do današnjih dana (Slika 3. Današnji izgled zgrade u kojoj je smeštena KVEH-KCS).
Å ezdesetgodiÅ¡njica Druge hirurÅ¡ke klinike i stogodiÅ¡njica roÄ‘enja Vojislava Stojanovića sveÄano su obeleženi krajem 2006. godine. Za tu priliku snimljen je dokumentarni film o Klinici i publikovana monografija Hronika Druge hirurÅ¡ke klinike, autora profesora dr Vladislava Arsova.
Sve do 1985. godine u Drugoj hirurÅ¡koj klinici radjena je celokupna hirurgija. U tom periodu Klinikom su rukovodili prof. dr Vojislav Stojanovic (1946–1977) i prof. dr Borislav Vujadinovic (1977–1985) koji su se, uz prof. dr DragoÅ¡a Nedeljkovića, najviÅ¡e bavili vaskularnom hirurgijom. Posle njih je vaskularnu hirurgiju vodio prof. dr Stojan AnojÄić. Godine 1985. Druga hiruÅ¡ka klinika ulazi u sastav KliniÄkog centra Srbije i zajedno sa Prvom hirurÅ¡kom klinikom konstituiÅ¡e Institut za hirurgiju. U okviru Instituta za hirurgiju formirana je, izmeÄ‘u ostalog, Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju, sa dva odeljenja za vaskularnu hirurgiju, na Äelu sa prof. dr Slobodanom Lotinom i prof. dr Vladislavom Arsovom. Godine 1988. osniva se Institut za kardiovaskularne bolesti i, u okviru njega, Centar za vaskularnu hirurgiju. U periodu 1988–2001. Centrom je rukovodio prof. dr Slobodan Lotina. Aktuelna Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju postoji kao samostalna organizaciona jedinica u okviru KliniÄkog centra Srbije od novembra 2009. godine. Od 2001. godine, direktor Centra, odnosno Klinike za vaskularnu hirurgiju je prof. dr Lazar Davidović (Slika 4. DanaÅ¡nji kolektiv KVEH-KCS. U prvom redu, sede, sleva nadesno: prim. dr M. ÄŒolić, doc. dr D. Kostić, prof. dr L. Davidović i prof. dr R. SinÄ‘elić).
Da bi se stekla jasnija predstava o znaÄaju Druge hirurÅ¡ke klinike za razvoj domaće vaskularne hirurgije, nabrojaćemo neke od operacija koje su u naÅ¡oj sredini po prvi put izvedene upravo u toj ustanovi: 1947. resekcija aneurizme periferne arterije; 1948. reparacija posttraumatske arteriovenske fistule; 1950. transfemoralna tromboembolektomija; 1950. ligatura donje Å¡uplje vene; 1951. dorzalna simpatektomija (Th2-Th3); 1955. portokavalna anastomoza; 1955. dezopstrukcija periferne arterije; 1956. interpozicija venskog grafta; 1957. embolektomija abdominalne aorte; 1958. periferni arterijski bajpas; 1961. resekcija rupturirirane aneurizme abdominalne aorte sa aorto-enteriÄnom fistulom; 1961. splenorenalni Å¡ant; 1961. rekonstrukcija abdominalne aorte implantacijom dakronskog grafta; 1966. resekcija aneurizme torakalne aorte.
Å irok spektar konvencionalnih („otvorenih“) vaskularnih hiruÅ¡kih procedura koje danas se u Klinici rutinski izvode obuhvata: rekonstrukcije ekstrakranijalnog karotidnog segmenta (endarterektomija, everziona i klasiÄna, rekonstrukcije graftom, i dr.); anatomske i ekstraanatomske procedure na proksimalnom delu grana luka aorte; operativno lecenje vaskularnog sindroma gornje aperture toraksa; resekcije aneurizmi aorte, ukljuÄujući tu aneurizme descendentne torakalne, torako-abdominalne aorte, aortoilijaÄne aneurizme, kao i rupturirane aneurizme; reparacije ilijaÄnih i perifernih arterijskih aneurizmi; aortobifemoralne rekonstrukcije zbog okluzivne bolesti; varijante ekstraanatomske revaskularizacije donjih ekstremiteta (aksilo(bi)femoralni, femorofemoralni, transopturatorni, lateralni bajpas, i dr.); sve vrste femoro-distalnih arterijskih rekonstrukcija; operativno zbrinjavanje povreda svih krvnih sudova; embolektomije i trombektomije svih arterijskih segmenata; operativno lecenje tumora koji angažuju krvne sudove (tumor karotidnog tela, retroperitonealne neoplazme), i dr. Posebno obimno iskustvo, po kome je prepoznatljiva u meÄ‘unarodnim okvirima, Klinika ima u oblasti aortnih rekonstrukcija, ukljuÄujući tu i najsloženije vaskularne operacije, na torakoabdominalnoj aorti. Uz to, u skladu sa svetskim trendom, tokom poslednje decenije beleži se stalno rastuća zastupljenost minimalno-invazivnog, endoluminalnog tretmana vaskularnih lezija
Posebno vredno osvrta i reprezentativno za delokrug i obim rada Klinike je poluvekovno iskustvo u leÄenju aneurizmatske bolesti aorte. Prvu operaciju aneurizme abdominalne aorte uradio je prof. dr Vojislav Stojanović, 1961. godine, svega 10 godina posle legendarne rekonstrukcije Dubosta u Parizu. Naredne godine, sliÄnu operaciju izveo je i prof. dr Borislav Vujadinović. Å taviÅ¡e, radilo se o komplikovanim sluÄajevima, bolesnicima sa rupturiranom aneurizmom i primarnom aortoenteriÄnom fistulom; za drugog pacijenta pouzdano se zna da je rekonstrukcija izvedena implantacijom dacronskog grafta, koji je svega nekoliko godina ranije uveden u kliniÄku praksu u SAD od strane DeBakeyja (Slika 5. Sleva nadesno: prof. dr. V. Stojanović, prof. dr M. E. DeBakey i prof. dr B. Vujadinović 1967. god., prilikom jedne od poseta slavnog DeBakeya Drugoj hirurÅ¡koj klinici). Od ovih pionirskih poduhvata do danas proÅ¡lo je punih 50 godina, tokom kojih je operacija aneurizme aorte, kako nerupturirane tako i rupturirane, postala deo rutinske operativne svakodnevice u naÅ¡oj Klinici. Iz godine u godinu broj bolesnika operisanih zbog aneurizmatske bolesti aorte je u upadljivom porastu. ZakljuÄno sa decembrom 2010. godine u Klinici je zbog aneurizme aorte operisano oko 4200 bolesnika. Sa blizu 850 pacijenata operisanih zbog rupture aneurizme abdominalne aorte (period 1990–2010), Klinika ima jedno od najvećih iskustava u svetu u hitnom zbrinjavanju te letalne vaskularne “katastrofe†koja neposredno ugrožava život i nalaže prvostepenu hitnost u reÅ¡avanju.
