PREVENCIJA VASKULARNIH OBOLJENJA
Vaskularna oboljenja (koronarna bolest, cerebrovaskularna bolest i bolest perifernih krvnih sudova) su jedan od najÄešćih razloga smrti u celom svetu. Pacijenti koji su suoÄeni sa ovim teÅ¡kim oboljenjima vode konstantnu životnu borbu, Äiji ishod najÄešće neizvestan. Povećana stopa morbiditeta i ekonomsko opterećenje uzrokovano ovim oboljenjem, znaÄajno doprinose sniženju kvaliteta života ovih pacijenata. U osnovi oboljenja leže svima dobro poznati faktori rizika; puÅ¡enje, povećanje masnoća u krvi, Å¡ećerna bolest, poviÅ¡en pritisak i fiziÄka neaktivnost. Neki faktori rizika kao Å¡to su dob i porodiÄno opterećenje ne mogu se kontrolisati, ali se zato sa ostalim faktorima rizika možemo i moramo izboriti.
Pušenje
PuÅ¡enje je najznaÄajniji faktor rizika za razvoj vaskularnih oboljenja koji u znaÄajnoj meri doprinosi pogorÅ¡anju vaskularnog statusa pogotovo kod pacijenata sa Å¡ećernom bolešću. Posebno riziÄna grupa bolesnika su pacijenti sa takozvanom Burgerovom bolešću kod kojih u ranoj fazi zbog „alergije na nikotin“ dolazi do razvoja gangrene stopala. Prekid puÅ¡enja znaÄajno smanjuje simptome periferne vaskularne bolesti i smanjuje mogućnost sistemskog i lokalnog pogorÅ¡anja. Procenjuje se da puÅ¡aÄi imaju za oko 50% veći rizik od nastanka infarkta mozga, u odnosu na nepuÅ¡aÄe. Prestanak puÅ¡enja, pak, znaÄajno smanjuje rizik Å¡loga. Osim toga, rizik koronarne bolesti se smanjuje za oko 50% u roku od 1 godine po prestanku puÅ¡enja, i spuÅ¡ta se na nivo uporediv sa onim kod nepuÅ¡aÄa u roku od 5 godina.
Povišene masnoće u krvi
Snižavanje visokih koncentracija holesterola (naroÄito LDL holesterola il tkz“loÅ¡eg holesterola“) i triglicerida sa povećanjem vrednosti HDL ili „dobrog holesterola“ Äini osnovu tretmana poviÅ¡enih masnoća u krvi. Ako se aktivnim vežbanjem i dijetalnom ishranom vrednosti masnoća u krvi ne snize, izvesni lekovi (statini) mogu doprineti stabilizaciji lipidnog statusa.
Šećerna bolest
Ako imate Å¡ećernu bolest neophodno je redovno kontrolisati vrednost glukoze u krvi, u Äemu je neophodan aparat za liÄnu upotrebu (glukozometar). Vrednosti glukoze veće od 7.0 mmol/L povećavaju rizik od vaskularnih komplikacija na krvnim sudovima oka, bubrega, srca, mozga i nogu. Redovna higijena i toaleta stopala je neophodna da bi se spreÄila mogućnost kožnog oÅ¡tećenja koje može potom progredirati u gangrenu. Uspehu tretmana doprinosi angažovanje interdisciplinarnog tima, koji ukljuÄuje infektologa, pedikira, kardiologa, dijabetologa i vaskularnog hirurga.
Povišen pritisak
Pritisak veći ≥ 160/95 mmHg i njegovo leÄenje su od prvenstvenog znaÄaja u prevenciji Å¡loga. Relativni rizik Å¡loga kod pacijenata sa visokim pritiskom u odnosu na normotenzivne osobe (pritisak manji od 140/90 mmHg) je 3,0 kod muÅ¡karaca, a 2,9 kod žena; Äak i graniÄno poviÅ¡ene vrednoti pritiska povećavaju rizik Å¡loga za 50%!
FiziÄka neaktivnost
Neophodna je fiziÄka aktivnost najmanje 30 minuta dnevno. Ukoliko to nije moguće brži hod u tom trajanju može biti dovoljan.
Faktori rizika se ne mogu izleÄiti, ali se znaÄajno mogu redukovati, a samim tim se rizik od vaskularnih oboljenja može drastiÄno smanjiti. Kako Vi sebi možete praktiÄno pomoći?
- Prekinite sa pušenjem
- Aktivirajte se
- Zdravo se hranite
- Održavajte telesnu masu u opsegu
- Sledite preporuke lekara
